šolja moja
šolja tvoja
bilo koja, bilo čija
al' nema ni njih bez ti i ja
ipak po-koja dođe u moj san
i kao sve lepe izgubljene stvari igra novu igru
od igre mi se zavrti
glava boli
duga je noć
do vrata smrti
a do tada
ne znam i neću znati
da li smo se rastali ili nestali
ili smo još zajedno pod istom kapom nebeskom
i ništa nas ne može ni sastaviti ni rastaviti
ni milom ni silom, ni gromovi treskom
sitnice na deliće činiće
da igra ne prestane do kraja
da u našim očima bude onog sjaja
i sada i zauvek
a u njemu svemir i beskonačnost
celine nema
kao ni celova
ipak se dodirujemo preko ovog stakla
i opet smo bliski kao nekad
pravimo se da se ne vidimo, ni ne čujemo
ali naše reči ovako izrečene znaju adrese
i poštar ne kasni
evo kuca ti, nova pošiljka stiže
da čitaš, priđi bliže...
