Pripovedaju da je Odisej sit čudesa zaplakao od ljubavi videvši obalu Itake zelene i smerne. Umetnost je poput Itake sva od zelene večnosti, ne od čudesa.

Jorge Francisco Isidoro Luis Borges

3. ožu 2012.

ti

Ti

Samo se jedan covek rodio,
samo jedan covek je umro na zemlji.
Tvrditi suprotno cista je statistika,
sabiranje je nemoguce.
Ne manje nemoguce nego sabrati miris
kiše sa snom koji ste sanjali onomad,
Taj covek je Odisej, Avelj, Kain,
prvi covek koji je rasporedio sazvežda,
covek koji je podigao prvu piramidu,
covek koji je napisao heksagrame Knjige mena,
kovac koji je urezao ruže na
Hengistovom macu, strelac Ejnar Tambarskelver,
Luis de Leon, knjižar koji je rodio
Semjuela Džonsona, Volterov vrtlar, Darvin
na pramcu Bigla, Jevrejin u odaji za mrtvace,
vremenom ti i ja.
Jedan jedini covek je umro u Ilionu,
kod Metaura, Hestingsa, Austerlica,
Trafalgara, Getisberga.
Jedan jedini covek je
umro u bolnicama, brodovima,
u teškoj samoci, u ložnici navike i ljubavi.
Jedan jedini covek je gledao široku zoru.
Jedan jedini covek je na nepcima
osetio svežinu vode, ukus plodova i mesa.
Govorim o jedašom, jednom, onom što je uvek sam.

Norman, Oklahoma