Pripovedaju da je Odisej sit čudesa zaplakao od ljubavi videvši obalu Itake zelene i smerne. Umetnost je poput Itake sva od zelene večnosti, ne od čudesa.

Jorge Francisco Isidoro Luis Borges

2. svi 2012.

rekla je

U polumraku poznate sobe
Ja sam joj pricao uporno, dugo
Da sve je gotovo, da nema vise
I da mi nismo jedno za drugo

Prvi put iskreno, bez trunke lazi
Ja poluglasno, sto mogu tise
Istinu rekoh, da je ne volim
Da kraj nje nisam srecan vise

Rekla je - Sve je u redu
Rekla je - Zagrli me jace
Rekla je - Nije mi nista
I tek je onda pocela da place

Rekla je - Nemoj da brines
Rekla je da nije vazno
Rekla je - Brzo ce proci
Samo me zagrli snazno

A ja sam cuteci grizao usne
Dok bivsi snovi po sobi lete
I nisam znao sta da joj kazem
Sav bespomocan, k'o malo dete

Rekla je - Sve je u redu
Rekla je - Zagrli me jace
Rekla je - Nije mi nista
I tek je onda pocela da place

Rekla je - Nemoj da brines
Rekla je da nije vazno
Rekla je - Brzo ce proci
Samo me zagrli snazno

Riblja čorba