Pripovedaju da je Odisej sit čudesa zaplakao od ljubavi videvši obalu Itake zelene i smerne. Umetnost je poput Itake sva od zelene večnosti, ne od čudesa.

Jorge Francisco Isidoro Luis Borges

26. pro 2015.

putnik

Putnik

Idem slobodno,
niko mi nije odneo
da ljubim tužnu moć.
Raširim ruke, ali ne u zore
nego u more i noć.
Osmehom ulazim, stigo ma kud,
u tužne i bolne jave.
Kad volim meni i gresi svud
nebesa pletu,
oko radosno pognute glave.
Ostavljam bolnim osmehom san,
Da prođe i ode i mre.
Ljubav je put beskrajan
Na kom je dozvoljeno sve.
Ne žalim ni tebe ni sebe ja,
i smešim se na daljine.
Umor mi samo u očima sja,
i sve što ištem od tebe
to je: časak-dva
tišine, tišine.

M. Crnjanski, Lirika Itake