Međa
Kada se jave na crti,
na kraju tuge i pira,
visoke planine smrti,
i hladna jezera mira -
ko čeka na međi? O, ta
najveća tajna što traje:
Granica dveju lepota
i dveju sujeta! Šta je?
To nemo raskršće vera,
most bačen između sreća,
ta međa dveju himera -
neg život i smrt je veća!
Znam, čuva bezglasna žica
sve zvuke neba i sveta,
i crna ponoćna klica
sve boje sunčanog leta...
A strašna međa šta znači,
što deli pokret od mira?
Šumna je reka, kad smrači,
od svojih obala šira.
Jovan Dučić