zaborav izbriše sve
ostali su samo komadići
izbrisane priče
a traganje je uzaludno
ni sreće ni nesreće
bez patnje duša je prazna
a srce uvelo
zaborav je odneo i mene
Raspinju me
a ja moram biti križ i čavli.
Varaju me a ja moram biti laž.
Pale me a ja moram biti pakao.
Moja su hrana sve stvari,
Točna težina svemira,
poniženje, klicanje.
Moram opravdati
ono što me ranjava.
Nije važna moja sreća
ili moja nesreća.
Ja sam pjesnik.
Jorge Luis Borges