pesmica

Reci, kad bi moj osmeh bled,
rastopio se kao cvet
pola san a pola led

Kad bih još jednom
mogao da volim...

Da li bi mi tad bilo dobro svud,
i život bio manje lud?

Ili bih i tad kao sad
morao da se smešim i razbolim,
i da umrem?

Kad bih još jednom
osetio da volim, volim?

Miloš Crnjanski
(1893-1978)

vožnja

kao da je

kao da je nekad nešto
negde bilo

kao da je nekad blizu
a nekad daleko

bio neko

opušteno

1-2-3

opušteno
pa šta bude
1-2-3
brojim u sebi

osećam u sebi
kako raste umesto mira nemir
i da brojeći do 10 mogu upasti u bunar
vrtlog koji završi panikom
ne bih želela nikom

1-2-3
brojim u sebi
opušteno
pa šta bude

pazi metak

kapljica otrova

Volim svoj grad sa kapljicom otrova
Niko ne zna da oni idu u red da polude
Ja sam skroz sam, sve do filtera popusim prijatelje
Ali osjecam se mnogo cisce poslije kise

I ona je u jesen otisla, to na zidu je slika njena
Uvijek je imala tu kapljicu otrova

Da li je djavo stvorio svijet dok je spavao Bog
Nikad se nece ispuniti zelja jadac lomeci
stotinu mornara I jos jedno pogresno zbogom
Duboko plavo nebo to je moj dom

I ona je u jesen otisla, to na zidu je slika njena
Uvijek je imala tu kapljicu otrova

Da, pacov uvijek zna kad je blizu lasica
Ovde gubis pomalo svakog dana
Da, kad je milion bio milion pamtim
Uvijek pronadju nacin da moras da platis

I ona je u jesen otisla, to na zidu je slika njena
Uvijek je imala tu kapljicu otrova

I ona je u jesen otisla, to na zidu je slika njena
Uvijek je imala tu kapljicu otrova...

Tom Waits

c-b tom

Little Drop Of Poison

I like my town with a little drop of poison
Nobody knows they're lining up to go insane
I'm all alone, I smoke my friends down to the filter
But I feel much cleaner after it rains

She left in the fall, that's her picture on the wall
She always had that little drop of poison
She left in the fall, that's her picture on the wall
She always had that little drop of poison

Did the devil make the world while God was sleeping
Someone said you'll never get a wish from a bone
Another wrong goodbye and a hundred sailors
That deep blue sky is my home

She left in the fall, that's her picture on the wall
She always had that little drop of poison
She left in the fall, that's her picture on the wall
She always had that little drop of poison

A rat always knows when he's in with weasels
Here you lose a little every day
I remember when a million was a million
They all have ways to make you pay
They all have ways to make you pay

Tom Waits

c-b šer

kad budem mrtva

kad budem mrtva
i crno-bela
kad bih bar srela
dina i morisina
i još legendi tona

zato me živo privlači
crno-bela zona

podvučeno žutom

neptun žuti

živim skromno na dnu mora,
ja se zovem neptun žuti prijatelj sam toplih struja,
zalasci su moja hrana da li znaš koliko meni treba
sabrao sam sve dubine, diskrecija mojih prava
talas krije malo srce, pokriva ga morska trava

obojeni program

trpeza

tople boje

ne mogu odoliti toplim bojama
onim iznutra
kao i onim izvana
svi mi u duši imamo
vanjske i unutrašnje itake
koje nas greju

doručak na itaci

preseljenje

kad je itaka u pitanju
a krenulo me nema šta
red je da i ja krenem
i zvanično se preselim
ali verovali ili ne
nigde grka
alo-amerika
i videh tamo puno
zanimljivih ljudi
i interesantnog drveća

ipak hladno je i radije cu u kuću
toplu kuću i toplu trpezariju i na topao doručak
onakav kakav samo možete dobiti na američkoj itaci

iluzija

sad kad mi je bolje

mislim
možda sam i srećna
a ne znam

život nije potrebno da bude lep
potrebno je da je sadržajan
i nekad je mnogo sadržajniji kad je bolan
nego kad je prijatan
pa šta mi onda fali
fali mi sadršaja
eto to je
hm

ko će koga

đavoli me znali

Ao što sam prehladio
Nikad grđi nijesam bio
Ubila me promaja
Kašljem ka ludak
Zdravlje mi se pogoršava
Dako umrem mlad
(Nećeš ni da Bog)
Prnuo sam u postelju
Bazdim iz usta

Đavoli me znali
Đavoli me znali tamo

Nijesam znava što je zdravlje
Dok sam ga ima
(Ne ti Bogomi)
Ubila me promaja
Dako umrem mlad

Mazali su me rakijom
I pio sam čaj
Ao što sam prehladio
Blizu mi je kraj

The Books Of Knjige

peti kanal

šta je sloboda

sloboda je kad čovek može da bira
hoće li sira ili krompira

kao oči

pazi na reku

kad ne možeš braniti sebe
nema veze

zakasnio si kod kod one breze
koju si gledao kako seku
suze ti sada teku
pazi na reku

izumiranje

najveći krug

od svih krugova
najveći je onaj u kom smo nastali
i sad nestajemo

plavo i zeleno

kuća

gde pobeći a da ti ostanu zdrave oči
plavo i zeleno
postoji li na ovom planetu samo to
ili su turisti stigli i u poslednji kut zemlje
i tu više vatra i voda ne pere
hoću čistu prirodu i u njoj kuću
ne znam kako ću s njom
i kuda ću s njom
hoće li mi postati dom
ali znam da mora biti plava i zelena
a od kamena

performans

slast

imam modernu dušu
ali klasičan stomak
ne može svašta da svari

ako se ne obari
sirivo i surovo
krv i dlake
razne ostatke

bacam da po njima ne gacam
ponekad napravim neku performans
i pojedem u slast

happy

hej dzud

Hej Dzud, nije tako lose sve
Poslusaj neku tuznu pjesmu da ti pomogne
Zapamti samo da je pustis u srce svoje
Tada ces moci da uradis sve bolje

Hej Dzud, ne plasi se
Ti si stvoren da odes i nadjes je
U trenu kad se uvuce ispod koze tvoje
Tada ces moci da uradis sve bolje

I bilo kad, kad osjetis bol
Hej Dzud, budi svoj
Ne nosi svijet na plecima svojim
Dobro znas da je glupo skroz
kad glumis led
cineci svoj svijet hladnijim nego sto je
Na na na na na
Na na na na

Hej Dzud, ne iznevjeri me
Nasao si je i sada idi i dovedi je
Zapamti da je pustis u srce tvoje
Tad ces moci da uradis sve bolje

Da ode i dodje pusti sve ti
Hej Dzud pocinji
Ti cekas nekoga da ispunis se
Ali znaj da je sve samo do tebe
Hej, Dzud, napravit ces
Pokret taj da skines tereta sa tvojih ramena
Na na na na na
Na na na na yeah

Hej Dzud, nije lose sve
Poslusaj neku tuznu pjesmu da ti pomogne
Zapamti da je pustis u srce svoje
Tada ces moci da uradis sve bolje
Bolje, bolje, bolje, bolje, bolje...
 

Na, na na na na na na
na na na na, hej Dzud

Hey Jude

retrogirl

bordel muza

Dvorjani Prijapa, Bahusa, i svih bogova,
Krepki oružnici stražarenja noćnih,
Prečasni jebači nepresušnih muda moćnih,
Stručnjaci razdevičenja, majstori rogova:

I vi, pseće droce, nepobedivi trtači
Što pravite preslice od mača nam u ruci
Gospe kurvarenja, prijatni oluci,
Vi guzova podli kaljugari i nabijači,
Dođite svi u ovaj bordel muza bluda.
Svaki će ljubitelj podrugljivog zbora
Svršiti bez sumnje uz zvuke ovog hora.
Ova će knjiga cvasti bez straha od strasti:
Zbog naslada tela biće patnje svuda,
Al biće i patnje rad duševnih slasti.

Klod le Peti
prepev: Danilo Kiš

pukla guma

sistem

kad svi ležu ja ustajem
da li je u meni problem
ili u njima

ostaje mi da se sama zabavljam
sama trosim i vreme i sebe

kao ptica

najjači ostaju

Kao ptice let, slobodan
tvoj se celi svet okrenuo za 1 dan.
Sada dobro znas bio si mlad,
tvoj se kratak let pretvorio u pad.

Sad mi treba volje, treba snage bolje,
da se opet sebi vratis,
ponovo da shvatis
da mozes biti jak.

Najjaci samo ostaju, nikad se ne predaju,
svome Bogu veruju, svima prkose.
Najjaci ostaju, nikada se nedaju,
najjaci samo veruju, u zakon pobede...
Generacija 5

pola-pola

kako gledaš

jutro je već prošlo
u miru i samoći
i nemirna noć
spokojno jutro
i možda dan
pola-pola
zavisi kako gledaš

dva puta

The Road Not Taken

Two roads diverged in a yellow wood,
And sorry I could not travel both
And be one traveler, long I stood
And looked down one as far as I could
To where it bent in the undergrowth;
Then took the other, just as fair,
And having perhaps the better claim,
Because it was grassy and wanted wear;
Though as for that passing there
Had worn them really about the same,
And both that morning equally lay
In leaves no step had trodden black.
Oh, I kept the first for another day!
Yet knowing how way leads to way,
I doubted if I should ever come back.
Somewhere ages and ages hence:
Two roads diverged in a wood, and I -
I took the one less traveled by,
And that has made all the difference.

Robert Frost 1920

na kraju puta

srebrna cesta 3

3

Ne vjeruj noći, čovjeku, ni buri
što kida greben tvoje volje. Gazi
na putu zmiju, guštera na stazi,
i budi kao putnik što se žuri
dalekom stepom zelenoj oazi.

Izađi u noć... idi... Divlje ruže
opijat će te putem. Trn će cvasti,
otvorit oči lopoči na vodi.

Izađi, druže... Srebrn plašt će pasti
dalekom cestom kud te srce vodi!

Gustav Krklec (1899-1977)

prepreke na putu

srebrna cesta 2

2

Ti znadeš i sam da svjetove nosiš
u samom sebi, i da na dnu duše
sja jato zvijezda, ponori se ruše
i - ako hoćeš - oluji prkosiš
olujom, koja u tvom bilu huji.

Izađi u noć. Pjevat će slavuji
u crnom grmlju. Žuborit će vrutak.
Nad glavom će ti bijela zvijezda sjati.

I ako hoćeš, ti ćeš za trenutak
vidjeti boga što te cestom prati.

početak puta

srebrna cesta 1

Srebrna cesta

1

Ja ne znam tko si? Čuj me, dobri druže,
kad padne veče ponad tvoga krova,
kroz mrak se javi ćuk i hukne sova,
a oblaci ko jata ptica kruže
nad tornjevima sela i gradova -

izađi u noć... idi... Divlje ruže
opijat će te putem. Trn će cvasti,
otvorit oči lopoči na vodi.

Izađi... idi... Srebrn plašt će pasti
dalekom cestom, kud te srce vodi.

a sad van

vikend

doručak blog
ručak blog
večera blog
sa itake kišnice mlake
preko jela i pića
tela i odela
kosti i straha
oluja jaka
bes i lom do mraka
svitanje i pitanje
slovo na slovo
pa opet u jutro novo
na itaku po nafaku

bez znaka

bes

Gluposti uvek zbuce ubedljivo samo pametne stvari izgledaju neverovatno.. Bez udaljavanja od neceg, zblizavanja s necim nema. Strah je bolest od koje poticu sve druge. Ravnodusnost,mrznja, zloba, gramzivost, sujeta. Nepoverljivost i sumnja. Strah je kuga ovog sveta. Svi se boje svakog. Svi se plase svaceg. A najvise straha. Najvisa istina je da su smrt i zivot jedno,da je univerzum njihova vecna rekombinacija i da je u takvom univerzumu biti ziv ili mrtav, zapravo, jedno te isto… Zatomiti se mora instinkt, iskljucivo ljudski,da se unistava sve sto zivi a ne koristi. I jedan, covekov takodje, da se ponekad unistava i ono sto koristi ako se time pribavlja neko zadovoljstvo. U prirodi uvek ima racionalne, inteligentne,pravedne raspodele tezine izmedju “dobra” i “zla”, ako se ovi pojmovi oslobode antropocentrizma. Ugradjeni mehanizam prirodne pravde drzao je kosmicku vagu u horizontalnom polozaju. Ukoliko se, naravno, u stvar ne umesa covek. Vaga je onda pretezala na neku, najcesce neizvesnu stranu. Ponekad cak i suprotnu od pozeljne…
Borislav Pekic: Besnilo

znak

zapisi na telu

Ne želim da budem tvoja zabava, niti ti moja. Ne želim da te udaram iz pukog zadovoljstva, mrseći jasnu nit koja nas povezuje, da te prisiljavam da budeš na kolenima, a potom te ponovo vučem da se uspraviš.
Želim obruč oko naših srca koji bi nas usmeravao, a ne zlostavljao. Ne želim da te privučem bliže nego što to možeš da izdržiš. Niti želim olabavljene niti, vlakna koja se sa strane odmotavaju stavljajući nam dovoljno užeta da se obesimo.
Govor prstiju, jezik gluvonemih, ostavlja na telu tragove telesne žudnje. Ko te je učio da krvlju pišeš po mojim leđima? Urezuješ svoje ime u moja ramena, obeležavaš me svojim znakom.
Zapisi na telu su trajni kod, vidljiv samo pod izvesnim svetlom, tu se odvija nabiranje života. Volim da moje telo bude zamotano daleko od radoznalih pogleda. Da kazuje sve, iako nikada previše otkriveno.
Niko ne zna šta to jedno biće vuče drugom. Postoji mnogo teorija: astrološka predodređenost, hemija, uzajamna potreba, biološki nagon. Časopisi i priručnici širom sveta uče vas kako da izaberete pravog partnera. Zašto da se prepustite slučaju kada možete živoj nauci.
Ja i ti smo se prepustili slučaju, zar ne?
Dženet Vinterson

odgovor

pitanje

da li je gala mala budala
da li bi gala dala
da li je gala znala
zašto je dala
kad se udala
da li je sreća veća
kad je para puna vreća
ili je sreća ljubav najveća
da li je dali idol budali
ili je gala pošto-zato dala

gala

da_li

Breton je sastavio jedan osvetoljubivi anagram, od slova mog imena: Avida Dolar’s, što je značilo: pohlepan na dolare.
To svakako nije bilo veliko pesničko otkriće, ali je on bez sumnje dobro uočio tu karakternu crtu moje ličnosti i tačno je odgovaralo onim ambicijama koje sam tada gajio.
Trebalo je biti snažniji nego ikada; trbalo je imati mnogo novca da bi se opstalo.
Novca i slave! Novac je mogao učiniti sve ono što sam smatrao da je lepo i dobro, a on mi je zaista bio poslužen pa smo, ja i Gala, mogli učiniti sve što smo hteli.
Anagram Avida dolar’s bio je za mene talisman. On mi donese fluidnu, slatku, monotonu kišu dolara.
Jednog dana ću ispričati celu istinu o tome kako sam sakupljao ovu blagoslovenu Dajaninu kišu;
biće to poglavlje neke nove knjige; verovatno mog životnog dela:
O zivotu Salvadora Dalija, kao umetnička kreacija.
Ali, hteo sam da vam ispričam jednu anegdotu.
Ušavši, jedne večeri velikih i uzbudljivih događaja, u moj apartman, u hotelu Saint-Regis, u Njujorku, osetih metal u cipeli.
Izuh je je i nađoh monetu od pola dolara. Gala, koja se probudila, pozva me i reče:
“Dali, sanjala sam da te, kroz pritvorena vrata, vidim s nekim ljudima. Merili ste zlato.”
Oglasih se iz mraka, i otmeno prozborih: “Tako je i bilo!”.
Salvador Dali

dodir

to je ljubav

To je ljubav. Pokušaću da se sakrijem ili pobegnem.
Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lepa maska se promenila, ali, kao i uvek, jednistvena je. Čemu moji talismani: bavljenje književnošću, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je koristio oštri sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije Biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke seni predaka, bezvremena noć, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.
Već se vrč razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrkut ptice, potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj.
To je, vec znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.
Ima jedan ulični ugao kojim se ne usuđujem da prođem.
Vojske me vec opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po telu.

Horhe Luis Borhes – Pretnja

dobro i zlo

Jedan ciroki indijanac je ispricao svom unuku:
- “U ljudima se odvija neprekidna bitka. Tu se stalno bore dva vuka.
Jedan je Zlo – to je strah, gnev, zavist, zalost, kajanje, pohlepa, nadmenost, samosazaljenje, krivica, ogorcenje, inferiornost, lazi, lazni ponos, superiornost i ego.
Drugi je Dobro – to je radost, mir, ljubav, nada, vedrina, poniznost, dobrota, dobronamernost, saosecanje, velikodusnost, istina, samilost i vera.”
- “I koji vuk pobedjuje?”- upita unuk.
A stari ciroki odgovori:
- “Onaj kojeg hranis.”

lepota

japanke

umeće malih koraka

Ne molim te, Gospode, za čuda i viđenja, nego za snagu u svakodnevnom životu. Nauči me umeću malih koraka. Učini me sigurnim u razdvajanju vremena. Obdari me osetljivošću da odredim šta je veoma, a šta manje važno.
Molim te za razum da odredim suzdržanost i meru, da kroz život ne klizim, već da razumno određujem dnevni raspored, da primetim svetlost i vrhunce, da nađem vremena za lepotu, umetnost i kulturu.
Dozvoli mi da spoznam da snovi o prošlosti i budućnosti ne vode daleko. Pomozi mi da dobro delujem neposredno, da sadašnji trenutak prepoznam kao najvažniji.
Sačuvaj me naivnog stava da u životu mora sve dobro proteći. Obdari me treznom spoznajom da su teškoće, neuspesi i udarci stalni pratioci života – uz koje rastemo i sazrevamo.
Podseti me da srce često zamućuje razum. U pravom mi trenutku pošalji prijatelje koji ce mi strpljivo reći istinu.
Uvek ću Tebi i ljudima pustiti da mi govore. Istinu ne možemo reći sami sebi, ona nam biva kazivana. Ti znaš koliko nam treba prijateljstvo. Daj mi da budem dorastao tom najlepšem, najzahtevnijem i najosetljivijem daru.
Daj mi dovoljno mašte da u pravom trenutku, na pravu adresu uputim paketić dobrote uz popratno pismo ili bez njega.
Stvori od mene coveka koji će brazditi duboko poput broda, kako bi dotakao i one koji su “ispod”.
Oslobodi me straha da propuštam život. Ne daj mi ono što želim, već ono što mi treba.
Nauči me umeću malih koraka.
Antoine de Saint-Exupéry

neko sve posmatra

dok čekam

dok čekam ćevape
(5 upola bez somuna)
dok mačak grebe po ćilimu
dok se čuje neko zavijanje iz susednog stana
dok zuji kompjuter
dok mi krče creva

dok čekam ćevape
prolazi vreme
glad raste
oči se šire
ruke drhte
dok čekam šejtana na čaršiji

psiho

zlostavljanje

To je bilo ono što je on tražio, zbog čega je i ušao u godine a nije se oženio, i sto je sada mogao sebi da dopusti: lepa, krupna, čedna i poslušna devojka. Utoliko bolje što je sirota. Uzeti sirotu a vrednu devojku u kuću – znači osećati svakog dana još jedno zadovoljstvo više od svog teško stečenog blagostanja, i svakim danom ga pomalo uvećavati. Jer sticanje jeste, doduše, bežanje od sirotinje; ali da nema siromaha, kako bi se mogla meriti vrednost i ceniti uspeh onih koji steknu? A što se tiče lepote, te snažne i trajne lepote koju je gazda Andrije smatrao drugim bogatsvom i do koje mu je bilo mnogo, mnogo stalo – lepota je stvar koja niče i raste tamo gde slučajno padne, kod siromaha kao i kod bogatih. Samo što bogatstvo privlači sebi i lepotu siromaha, kao što hladni predeli vuku topal vazduh.
Sad je mogao o prazniku da prošeta sa belolikom, ćutljivom, dobro odevenom, svojom ženom, da je izvede u pozorište, u bioskop ili na neku slavu. Sad je on o ženi mogao da govori pred ljudima slobodno, otvoreno i sa ponosom, umesto sa stidom i snebivanjem.
(“Idem ja, tako, neki dan sa ženom…”, “Kažem ženi: prodji me se ženo, bogati… ) Oni koji su ga slušali, kako izgovara ove bezazlene i svakidašnje fraze, nisu izvesno mogli ni da pomisle kakva se slast u njim krila i kako je ta reč “žena” bila u njegovom govoru dobrodošla poštapalica koja mu je dotad toliko nedostajala.
Sad je mogao sam sebi da kaže jos mnogo više nego što ljudima može i sme da kaže. Mogao je u tami da položi obe ruke na čvrsto toplo telo zaspale žene, da ih položi ma gde, tamo gde slučajno padnu, i da kaže sam sebi: “Sve je ovo moje, od kose pa do nožnih pristiju, moje i ničije više!” Od tog osećanja sreće šire se dimenzije sopstvene ličnosti u beskraj. Slatko je biti budan zbog toga osećanja i slatko zaspati uljuljkan njim.
Zlostavljanje – Ivo Andric

pogled

ono sve što znaš o meni

Ono sve sto znas o meni
to je stvarno tako malo
u dvije bi rijeci stalo
kada pricao bi ti

Ono sve sto znas o meni
to i drugi ljudi znaju
sto mi ruku samo daju
il' na pozdrav mahnu tek

Ne znam, da l' dan ce doci
kad cemo sami ostati
kad cemo dugo, dugo pricati
jedno drugom zivot svoj

Jer ono sve sto znas o meni
to je samo stara prica
ti si jedan od mladica
koje vidjam svaki dan

Ne znam, da l' dan ce doci
kad cemo sami, sasvim sami ostati
kad cemo dugo, dugo pricati
jedno drugom sav zivot svoj

Jer ono sve sto znas o meni
to je samo stara prica
ti si jedan od mladica
koje vidjam svaki dan

Gabi Novak

breakfast

amerika

malo pomalo i stigoh i do amerike, ja, a ne ona... a bilo je samo pitanje vremena kad ću i tamo stići? prevedem naslov bloga na engleski i tako jutra na Itaki, postadoše: Morning on Ithaca, a na googlu se pojavi mapa amerike i grad ithaca u drzavi NY, ispod kanadskog jezera ontario... tu nađoh još dosta poznatih naziva gradova: homer, seneka, serakuza i mnogo novih po ugledu na stare kao i sam new york... i onda se k. i ja raspričasmo o tome kako i zašto je do toga dolazilo... i kako je na zapadnoj strani prisutan uticaj grčke, engleske, a na istoku španije, italije... u sredini su uticaji stizali sporije, pa je tu najbolje sačuvan domaći, indijanski pečat.
slike iz tog grada sve hladne kao i iz kanade, pa biram ovaj lepi doručak iz jednog od poznatih restorana...

sećanje

2 alo-alo razgovora

prvo sa snahom, brat je izašao u kupovinu i da posle ležanja u bolnici pruži noge, pa me sad nazvao... dobro je prošao, začepljenje žučnog kanala usled kamenca, jedan od hiljadu prođe bez operacije i on je taj, pomogla je infuzija i antibiotici i kamen je otišao, inače mora da pazi na hranu... i piće... haha... bratići su dobro i dobri... ugodan razgovor...

to je to

lyric

If your life's not right, doesn't satisfy you
You don't get the breaks like some of us do
Better work it out; find where you've gone wrong
Better do it soon as you don't have long

Get out of Sour Milk Sea
You don't belong there
Get back to where you should be
Find out what's going on there

If you want the most from everything you do
In the shortest time your dreams come true
In no time at all it makes you more aware
Very simple process takes you there

Get out of Sour Milk Sea
You don't belong there
Get back to where you should be
Find out what's going on there

Looking for release from limitation?
There's nothing much without illumination
Can fool-around with every different cult
There's only one thing really brings results

Get out of Sour Milk Sea
You don't belong there
Get back to where you should be
Find out what's going on there

Get back to where you should be
Find out what's going on there

Get back, get back, get back, get back

Why don't you get back there
You don't belong here
Get out of here, baby

George Harrison

indija

Paul McCartney, Jane Asher, Pattie Boyd, Ringo Starr and Maureen Starkey, John Lennon and George Harrison with Ravi Shankar. Rishikesh, India, 1968

dimljeni sir

doručak
jaje i dimljeni sir
domaći
miris koji opija

tako se povezuje tema jogurta i muzike
i dođoh do 1968. i beatlesa u indiji...

the beatles

kiselo mleko

Has any of you ever heard of the song "Sour Milk Seas"? George Harrison wrote it in 1968. He had signed Jackie Lomax on to Apple Records at the time and I think he wrote the song "Sour Milk Sea" for him. George recorded it from the Esher demo tapes recorded at George's house in the Spring of 1968 and it is included along with many of the tracks that were later re-recorded and finalized at EMI for the Beatles White Album. It is not one of George's best recorded pieces and I have never heard Jackie Lomax's version of the song. George's voice sounds thin on the high notes. Not one of his best for his vocal range. "Not Guilty" and "While My Guitar Gently Weeps" were better for George's vocal range. The Beatles recorded a version of the song, or should I say, George Harrison recorded a version of the song at his house with the Beatles backing him up on the recording. It was used as a demo recording for Jackie Lomax and was never officially released on a Beatles album. Come to think of it, it never made it on the Anthology CDs either.

scena

večera

naravno jogurt
sa
smesom mlevenih semenki

sastav:
-lan
-susam
-suncokret
-tikva
-cimet

priprema:
jednu supenu kašiku staviti u 2 dl nemasnog jogurta i promešati
napitak se preporučuje pripremiti ujutru za naveče
ili naveče za ujutro

dejstvo:
smanjuje holesterol, šećer i visoki pritisak
poboljšava probavu i metabolizam

pluto

Long White Cross

We keep this so dramatic
Its purpose will be added
Cheap whores fall asleep, walls
Profession or performance
You walk upon the waters
We, saw by the sea shore

Now, its time
For the rains
To keep falling
To keep falling on me
I'm tired and ashamed
So please call me, please call me...again...again

The system's so erratic
Paint the earth with static
City glows as the seasons slow
In pretty little boxes
We poison all the chocolate
She, wants what
She, wants
Now its...time

Pluto 2005

milan

zanimljivo

zanimljiva slika pre svega (prethodni post... malo obrćem krug ilustrovanja i krug inspiracije)... mislim da je to okvir cd-a benda "pluto" sa novog zenlanda, a potrazila sam fotke njihovog clana, milana boricha koga sam danas gledala u jednoj emisiji hrvatske nove tv... potiče iz ex-yuge, odrastao tamo, vrlo talentovan i harizmatičan, bio vrlo uspešan model 10 godina u londonu, a sve vreme se bavio i mizikom, onda po povratku na nz ušao u rok-grupu 'pluto' koja je jedna od najuspesnijih r'n'r grupa na nz, sad su u holivudu da okusaju svetsku slavu, a on je trenutno u zagrebu posle duzeg vremena gde snima spot i fotka za svoju dušu jer bavi se i fotografijom... a meni se dopale ove flaše za mleko kojih više nema kod nas... sve preplavila prokleta plastika... ovakve flase trazim i za vodu jer treba piti vodu iz staklenih flaša, a da imaju širi otvor da hlor, koji je jako štetan za zdravlje, izlazi... p.s. ispravak: slika-cd nije pluto, nego the pluto platters.

jogurt

popodne

sapunica
kikiriki
crna čokolada

sapunica
šumeći magnezijum
kikiriki

crna čokolada
kikiriki
sapunica

stanica

otišla sam

bili smo opet tako blizu
sad sam ja otišla od tebe
na nepoznatoj sam adresi
obrisala sam tragove
ne možeš me naći
ni prepoznati
bar se nadam
ta činjenica me ohrabruje
da lakše zivim
krišom te pratim
ali ništa ne očekujem
ne znam zašto
ali bojim se ljubavi

izmirenje

osmeh

jedno od retkih jutara, kad dobro i slatko opspavam, ustanem na desnu nogu, i onda dok spremam doručak, smejem se svakoj mojoj i njenoj reci jer odjednom sve dobiva opsceno značenje... pričam i sa mačkom, šalim se, a duhovita sam, samo što se ta moja osobina sve ređe pokazuje... obično se kaže da se ne valja ni puno smejati jer bi se moglo posle plakati... ovog drugog mi ne fali, a retki trenuci smeha nemaju cenu, pa šta bude... onda je počela zvonjava, interfona, zvona na vratima: -treba li vam meda (to jest rastopljenog šećera sa mirisom meda) -ne hvala, ja ne jedem med jer ne jedem šećer, onda opet zvono telefona, fiksnog i opet sestra: -alo-alo -alo-alo... jedva uspostavismo vezu... dobre vesti, brat je već kod kuće, a ona, u boji glasa i načinu razgovora prepoznajem, počinje da ispravlja ono što je zabrljala... hvali kokosovo ulje koje sam joj poklonila i saopštava da mi je kupila 2 plastične kutije za slaganje gardarobe koja mi stoji svuda po sobi, pošto nemam ormara... stara priča, jezik duži od pameti, pa se ujela... eh, sestro moja, znam te otkako znam za sebe, vuk dlaku menja, ali ćud ne menja, ipak krv nije voda i ja ti opet praštam... i tako zadržah osmeh na licu do podne...

alo-alo na kvadrat

alo-alo3

-alo
-alo
-je li to...
-ne
-kako to?
-šta?
-koji je to broj?
-a koji trebate?
-pa taj...
-pogrešili ste
-alo

šah-mat

večernja škola

sve je zatvoreno
al' nikad nije kasno
nikad ne reci nikad
svetla se pale u meni
nada poslednja umire
kreni prema meni
ja nisam julia
ti nisi romeo
umesto večere
ti si me pojeo

čuđenje