Breton je sastavio jedan osvetoljubivi anagram, od slova mog imena: Avida Dolar’s, što je značilo: pohlepan na dolare.
To svakako nije bilo veliko pesničko otkriće, ali je on bez sumnje dobro uočio tu karakternu crtu moje ličnosti i tačno je odgovaralo onim ambicijama koje sam tada gajio.
Trebalo je biti snažniji nego ikada; trbalo je imati mnogo novca da bi se opstalo.
Novca i slave! Novac je mogao učiniti sve ono što sam smatrao da je lepo i dobro, a on mi je zaista bio poslužen pa smo, ja i Gala, mogli učiniti sve što smo hteli.
Anagram Avida dolar’s bio je za mene talisman. On mi donese fluidnu, slatku, monotonu kišu dolara.
Jednog dana ću ispričati celu istinu o tome kako sam sakupljao ovu blagoslovenu Dajaninu kišu;
biće to poglavlje neke nove knjige; verovatno mog životnog dela:
O zivotu Salvadora Dalija, kao umetnička kreacija.
Ali, hteo sam da vam ispričam jednu anegdotu.
Ušavši, jedne večeri velikih i uzbudljivih događaja, u moj apartman, u hotelu Saint-Regis, u Njujorku, osetih metal u cipeli.
Izuh je je i nađoh monetu od pola dolara. Gala, koja se probudila, pozva me i reče:
“Dali, sanjala sam da te, kroz pritvorena vrata, vidim s nekim ljudima. Merili ste zlato.”
Oglasih se iz mraka, i otmeno prozborih: “Tako je i bilo!”.
Salvador Dali
To svakako nije bilo veliko pesničko otkriće, ali je on bez sumnje dobro uočio tu karakternu crtu moje ličnosti i tačno je odgovaralo onim ambicijama koje sam tada gajio.
Trebalo je biti snažniji nego ikada; trbalo je imati mnogo novca da bi se opstalo.
Novca i slave! Novac je mogao učiniti sve ono što sam smatrao da je lepo i dobro, a on mi je zaista bio poslužen pa smo, ja i Gala, mogli učiniti sve što smo hteli.
Anagram Avida dolar’s bio je za mene talisman. On mi donese fluidnu, slatku, monotonu kišu dolara.
Jednog dana ću ispričati celu istinu o tome kako sam sakupljao ovu blagoslovenu Dajaninu kišu;
biće to poglavlje neke nove knjige; verovatno mog životnog dela:
O zivotu Salvadora Dalija, kao umetnička kreacija.
Ali, hteo sam da vam ispričam jednu anegdotu.
Ušavši, jedne večeri velikih i uzbudljivih događaja, u moj apartman, u hotelu Saint-Regis, u Njujorku, osetih metal u cipeli.
Izuh je je i nađoh monetu od pola dolara. Gala, koja se probudila, pozva me i reče:
“Dali, sanjala sam da te, kroz pritvorena vrata, vidim s nekim ljudima. Merili ste zlato.”
Oglasih se iz mraka, i otmeno prozborih: “Tako je i bilo!”.
Salvador Dali
