jutro je već prošlo
u miru i samoći
i nemirna noć
spokojno jutro
i možda dan
pola-pola
zavisi kako gledaš
Raspinju me
a ja moram biti križ i čavli.
Varaju me a ja moram biti laž.
Pale me a ja moram biti pakao.
Moja su hrana sve stvari,
Točna težina svemira,
poniženje, klicanje.
Moram opravdati
ono što me ranjava.
Nije važna moja sreća
ili moja nesreća.
Ja sam pjesnik.
Jorge Luis Borges