Ne molim te, Gospode, za čuda i viđenja, nego za snagu u svakodnevnom životu.
Nauči me umeću malih koraka. Učini me sigurnim u razdvajanju vremena. Obdari me
osetljivošću da odredim šta je veoma, a šta manje važno.
Molim te za razum da
odredim suzdržanost i meru, da kroz život ne klizim, već da razumno određujem
dnevni raspored, da primetim svetlost i vrhunce, da nađem vremena za lepotu,
umetnost i kulturu.
Dozvoli mi da spoznam da snovi o prošlosti i budućnosti
ne vode daleko. Pomozi mi da dobro delujem neposredno, da sadašnji trenutak
prepoznam kao najvažniji.
Sačuvaj me naivnog stava da u životu mora sve dobro
proteći. Obdari me treznom spoznajom da su teškoće, neuspesi i udarci stalni
pratioci života – uz koje rastemo i sazrevamo.
Podseti me da srce često
zamućuje razum. U pravom mi trenutku pošalji prijatelje koji ce mi strpljivo
reći istinu.
Uvek ću Tebi i ljudima pustiti da mi govore. Istinu ne možemo
reći sami sebi, ona nam biva kazivana. Ti znaš koliko nam treba prijateljstvo.
Daj mi da budem dorastao tom najlepšem, najzahtevnijem i najosetljivijem
daru.
Daj mi dovoljno mašte da u pravom trenutku, na pravu adresu uputim
paketić dobrote uz popratno pismo ili bez njega.
Stvori od mene coveka koji
će brazditi duboko poput broda, kako bi dotakao i one koji su
“ispod”.
Oslobodi me straha da propuštam život. Ne daj mi ono što želim, već
ono što mi treba.
Nauči me umeću malih koraka.
Antoine de Saint-Exupéry