19. lis 2011.
buđenje
buđenje i misli koje iskrsnu prve, pre nego što se razbudiš i ustaneš jer je neko drugi još u kupatilu ili uopšte tu... ustvari zimi ili kad je inače hladno čeka se pogodan tren da se iskoči iz tople postelje i krene u akciju, nešto slično trenu kad se ugrijani od sunca na plaži odjednom bacimo u more...
a misli koje su me jutros posetile su bile:
-pomisao na brata u bolnici i simptomi koji brinu;
-pomisao na sestru i njenu priču o našem prvom gramofonu koji je ona uzela, a da nije pitala ni mene ni brata da nam bar ponudi neku ploču... stari gramofom, stare ploče, ali radi se o emotivnoj vrednosti;
ustala sam i prenela te utiske k. zaista nikad se nisam pokajala što imam jedno dete, ne interesuju me druga mišljenja, ali nigde više laži, nepravde i licemerstva nego u porodicama sa više dece... a o patrijarhalnim roditeljima i malograđanskoj sredini - no comment.