čitači

Na blogu postoje čitači i prijatelji. Ne znam šta rade prijatelji, a čitači prate i čitaju blog. Pošto sam odlučila da ovaj blog izgleda što autentičniji, istinitiji, životniji, pronašla sam i ja nekoliko čitača koji me nadam se neće čitati, a ja sam njih već pročitala, tako da je posao gotov i da mogu mirno pisati. (inače neki imaju zanimljivo zanimanje, a neki interesantne interese, baš kao i ja) Verovali ili ne, morate napraviti sto ujerljiviju šemu da biste pričali živu istinu, samo tako je smete reći. Ovako javno, hrabro, a to što nema nigde nikoga, niste vi krivi, to su okolnosti. Vaša je savest mirna jer ste sve svima skresali u prazan monitor. E, sad još i moram pisati ekavski, pošto sam odlučila onako naslepo da će se radnja dešavati u Zrenjaninu, a to je Vojvodina, to jest Srbija. P.S. Posle sam se predomislila i preselila u Vršac, a iz Vršca izgubila, lutala i još lutam...