Epilog
Da li da pevam
profesorima
što su kritici vični,
što ištu, ištu optimizam,
pod
papučom, revmatični?
Ili našim gospođama,
što vole božićne priče,
što se plaše roda nad nama,
i ne trpe da prosjak viče.
Ili ću
velikim patriotama,
što govore samo o seljaku,
što ne se mirisat na
balegu,
nego na mesečinu mlaku?
Ili ću tamo, gde grde
samoubice,
i tvrde:
da je to pariski uticaj?
Ne, tom je kraj!
Na Itaki će
da se udari
u sasvim druge žice.
Svejedno da li ja
ili ko drugi.
Miloš Crnjanski