pristajanje

vreme je za pristajanje... plovila, plovila, potapala se i isplivavala i tako u krug, od doručka do ručka i više ne mogu, moje jutro je isteklo, a desilo se sve po starom, ali na neki novi način, opet sam zaplivala u znane vode, ali sam i gledajući u zvezde došla na jedan cilj, od sumatre na svoju itaku... ta odiseja je zaista zivotna priča i šta više reći... svi lutamo, ali se vraćamo, nekoga neko i čeka i to je to... pristajem i tako i tako... nemam drugog izbora...