sapunice

prethodna slika ocrtava hladnoću ovog jutra, prvo inje i prvi mraz, iako je sunčano toliko je ošrto, kao da nije oktobar, nego januar, a prošle sedmice bilo je još leto... lišće nije ni požutelo, a kamoli opalo, sve se desilo naglo, preko noći... pijem čaj i mislim... ovo što sam ovde radila 2 dana, ovo šarenilo, ovo ruglo što bi rekao Vito Nikolić, tek je ubijanje vremena i bežanje od sebe, to je moj vikend kad nema sapunica, nažalost još mi one ne samo da trebaju, nego i pomažu, mogu ih pratiti ceo dan, pre podne reprize, popodne nove epizode, ne zna se kojih je više španskih ili turskih? užas, ali mozak ispran 100%. i dok vidim šta ću dalje, da li ovo brisati ili nešto novo pisati, ili to sve nije bitno, brišem i one polu-mrtve čitače... tako, sama sam i lakše se diše...