Pripovedaju da je Odisej sit čudesa zaplakao od ljubavi videvši obalu Itake zelene i smerne. Umetnost je poput Itake sva od zelene večnosti, ne od čudesa.

Jorge Francisco Isidoro Luis Borges

18. lis 2011.

sreća


Sreća

Onaj što grli zenu je Adam. Žena je Eva.
Sve se dešava prvi put.
Video sam nešto belo na nebu. Kažu mi da je to
Mesec, ali
šta mogu učiniti sa jednom reči i jednom mitologijom.
Pribojavam se drveća. Tako je lepo.
Mirne životinje mi prilaze da im kažem njihova
imena.
Knjige u biblioteci nemaju slova. Kad ih otvorim,
naviru.
Kad prelistavam atlas, ocrtavam oblik Sumatre.
Onaj koji pali šibicu u mraku pronalazi vatru.
Iz ogledala nas gleda onaj drugi.
Onaj što posmatra more vidi Englesku.
Onaj što izgovara Lilijenkronov stih ušao je u bitku.
Sanjao sam Kartaginu i legije koje su je opustošile.
Sanjao sam mač i vagu.
Blagoslovena neka je ljubav u kojoj nema onoga
koji poseduje ni one koja je posedovana, već
se oboje jedno drugom predaju.
Blagosloven neka je ružan san koji nam otkriva da
možemo stvoriti pakao.
Onaj što sidje na reku saišao je na Gang.
Onaj što gleda peščani sat vidi raspadanje carstva.
Onaj što se igra bodežom sluti Cezarovu smrt.
Onaj što spava je svi ljudi.
U pustinji sam video mladu Sfingu koju tek što su
isklesali.
Nema ničeg starog pod suncem.
Sve se događa prvi put, ali na večni nacin.
Onaj što čita moje reči izmišlja ih.

Jorge Luis Borges